Dva pojma koja se u javnosti prilično poistovećuju a prilično su različita. Često se pitamo i šta je starije, kako je sve počelo i koja je njihova egzaktna uloga u procesu razvoja brenda. Probaću da objasnim, ali ne teorijski, već onako razumski.
Pre daljeg pisanja, važna napomena, kada kažem brend, ne mislim na ime, logo, vizuelni identitet, ličnost i karakteristike kompanije, proizvod, uslugu, iskustvo kupovine, njene zaposlene i sve moguće asocijacije koje se pogrešno interpretiraju sa brendom i brendingom…
Mislim na unutrašnji osećaj koji kupci imaju o kompaniji i njenu reputaciju u javnosti, kao rezultat svega toga (i mnogo toga više).
Marketing kreira kompanije, kupci kreiraju brendove.
A kako to marketing kreira kompanije a kupci brendove?
Da bi kompanija postala brend, prvo je potrebno da ostvari inicijalni odnos sa kupcima (kupovina), zar ne? A kako će kompanija ostvariti odnos sa kupcima? Zašto bi neko kompaniju uopšte primetio? Ko kompaniju treba da primeti? Gde treba da je primeti? Na koji način da je primeti? Koju potrebu kompanija zadovoljava? Sa kojim proizvodima ili uslugama? Po kojoj ceni? Gde da se kupovina dešava? Kakvo je iskustvo kupovine?
Sve ovo gore predstavlja marketing (barem ukratko).
Šta bi to onda bio brending?
Brending predstavlja svaki napor kompanije da kreira određeni osećaj, mišljenje i sliku o kompaniji u srcu i mislima kupaca, i ovo bismo mogli da nazovemo indirektan brending (objašnjenje sledi).
Direktan brending je slika koju kupci kreiraju o kompaniji.
Zašto sam brending podelio na direktan i indirektan?
Prosto je, veliki broj ljudi koji razvijaju brendove i biznise smatraju da mogu uticati direktno na mišljenje javnosti, primera radi, kompanija kaže: „Mi smo urbani, kreativni i inovativni“!
Da li to znači da je vaš brend urban, kreativan i inovativan?
Kompanija može kroz dela, reči i akte poslati poruku da je urbana, kreativna i inovativna – indirektan brending.
Ali da li je to zaista tako presudiće kupci.
Možda će reći: „Oni su moderni.“ ili „Oni su kreativni.“ (ali ne urbani i inovativni) ili „Oni su urbani.“ (ali ne i kreativni i inovativni). – direktan brending
Kada dovoljan broj kupaca doživi brend kompanije na isti način, tada kompanija može reći da ima „određeni“ brend.
Ali mišljenje koji je to brend zapravo donose kupci.
Što kompanija bolje utiče na svoju sliku u javnosti kroz (indirektan brending), to će približnija slika kupaca biti o brendu koji kompanija želi da razvije (direktan brending).
P.S. Ali danas ni to nije garancija. U modernoj eri odnosa između kupaca i kompanija, moć je sve više u rukama potrošača, oni se pitaju ko ste, gde ćete biti i kakvi ćete biti.
U novom tržišnom poredku, marketing kreira kompanije, kupci brendove.
I za kraj, koja je uloga marketinga u procesu razvoja brenda a koja brendinga?
Marketing daje šansu za kreiranje brenda, a brending (direktan + indirektan) ga kreira. Bez marketinga, nema brendinga i obratno. To su uzajamni procesi sa drugačijom funkcijom a istim značajem.
Funkcija marketinga jeste da kupci po prvi put kupe proizvod ili uslugu, a funkcija brendinga da ih zadrži.
Marketing kreira transakciju, a brending gradi lojalnost.
Podjednako bitni i procesno neraskidivi.
Hvala što ste čitali. Podelite ovo sa nekim kome će značiti.
Pročitajte ostale artikle
