Design Thinking je tehnika racionalnog i intuitivnog razmišljanja, metoda kojom kompanije na kreativan način mogu doći do rešenja za određene probleme ili kreirati inovativne proizvode i usluge.
Design Thinking spaja ono što je potrebno sa ljudske tačke gledišta sa onim što je tehnološki izvodljivo i ekonomski održivo.
Design Thinking može transformisati način na koji organizacije, timovi i pojedinci razvijaju proizvode, usluge, procese i strategiju.
Neki od vodećih svetskih brendova, kao što su Apple, Google, Coca Cola, Samsung i GE, brzo su usvojili ovaj pristup. Design Thinking se predaje na vodećim univerzitetima širom sveta, uključujući Stanford, Harvard i MIT.
Kako je nastao Design Thinking?
Design Thinking je nastao kao potreba kompanija da razviju bolje metode, procese i alate, kako bi poboljšali produktivnost timova, donosili bolje strateške odluke i kreirali inovativne proizvode i usluge.
Proces se sastoji od aktivnosti koje obično dizajneri koriste u svakodnevnom radu:
- Istraživanje
- Definisanje problema
- Kreiranje ideja i rešenja
- Testiranje
- Implementacija
Dizajneri vrše detaljna istraživanja, revizije, pristupaju problemima iz više uglova, razvijaju kreativne ideje, konstantno preispituju mogućnosti i testiraju rešenja pre same implementacije zarad donošenja pravih odluka.
Design Thiniking omogućava ljudima da koriste kreativne alate za rešavanje širokog spektra izazova iako nisu dizajneri.
U središtu procesa su ljudi i njihove potrebe
Sve počinje od potreba čoveka.
Koje su čovekove želje, problemi, izazovi sa kojim se suočava, šta je to što ljudi žele i kako će do toga doći.
Svaki proizvod ili usluga su kreirani kako bi zadovoljili određene potrebe. Inovacije su nastale tako što su ljudi ustanovili šta je potrebno kako bi se unapredio svakodnevni život.
Takođe, postoji veliki broj procesa, proizvoda ili usluga koji se mogu poboljšati, unaprediti i kreirati da bolje i funkcionalnije služe ljudima.
Design Thinking kao proces pomaže da se preispita svaka mogućnost ili ideja, problem ili potreba čoveka, radi kreiranja bolje usluge i proizvoda koji zadovoljava te potrebe.
Za sve postoji način da se uradi bolje – pronađi ga!
– Thomas Edison
Kako Design Thinking pomaže kompanijama da poboljšaju poslovanje?
Da bi ostale konkurentne, organizacije treba da preispitaju način na koji su strukturirane, funkcionišu i donose poslovne odluke.
U svetu gde je napredak jedini način za opstanak i gde se stvari razvijaju velikom brzinom, kompanije moraju biti spremne da brzo reaguju na tržišne promene ili tražnju.
Često se odluke u kompanijama donose na osnovu intuicije, subjektivnog mišljenja koje je oblikovano znanjima, pređašnjim iskustvima i stereotipima, što u određenim situacijama može biti korisno, ali često sužava vidike prilikom rešavanja kompleksnih problema.
Ne možemo rešiti problem koristeći istu vrstu razmišljanja koju smo koristili kada smo ih stvorili.
– A. Einstein
Umesto ponavljanja istih testiranih metoda, Design Thinking nas ohrabruje da uklonimo barijere i razmotrimo alternativna rešenja.
Čitav proces se preispituje i istražuju se novi putevi i ideje.
Design Thinking se često navodi kao zdravo središte rešavanja problema – ono nije u potpunosti utkano u emocije i intuiciju, niti se oslanja isključivo na analitiku, nauku i obrazloženje, već koristi mešavinu oba.
Takođe, suština Design Thinking procesa nije samo da pronađe najbolja moguća rešenja koja će zadovoljiti ljudske potrebe, već i da su ta rešenja tehnološki moguća i ekonomski održiva.
Design Thinking pomaže organizacijama na više načina:
- Štedi vreme i ubrzava proces pronalaženja rešenja
- Kreira rešenja koja su tehnološki moguća i ekonomski isplativa
- Smanjuje troškove i kreira veliki ROI
- Povećava lojalnost kupaca
- Podstiče inovaciju i kreativnost kroz čitavu kompaniju
Design Thinking inspiriše i izaziva tim da uči kroz rad i jača njihovu sposobnost za kreativno rešavanje problema. Pomaže organizacijama da izgrade neophodno okruženje i mentalitet da bi se dogodile promene.
Kompletan proces je zasnovan na aktivnostima, sa jakim naglaskom na „learning by doing“, empatiju i kolaboraciju svih aktera (zaposleni, kupci, treća lica) koji direktno ili indirektno mogu uticati na donošenje odluka.
Design Thinking postavlja sve aktere za isti sto, motiviše razmenu sugestija, mišljenja, ideja i vodi ih do pravog rešenja.
Upotrebom Design Thinking procesa, kompanije postaju agilnije na tržišne promene, u stanju su da ih predvide i brže reaguju inovativnim rešenjima.
Kako Design Thinking izgleda u praksi ?
Design Thinking se može objasniti kao proces, metodologija a može se slobodno reći da je to i način razmišljanja.
Ono što je bitno razumeti jeste da ne postoji tajni recept koji će izroditi novu ideju, ili jedinstven proces koji odgovara svakom pojedincu, timu ili organizaciji ali postoje faze i koraci koji olakšavaju put do inovativnih rešenja.
Proces Design Thinkinga je fleksibilne prirode, organizacije trebaju i mogu prilagoditi metodologiju svojim potrebama.
Pre samih faza bitno je utvrditi zadatak, izazov, odnosno cilj koji kompanija želi postići Design Thinking procesom.
Zadatak može biti kreiranje novih proizvoda i usluga ili redizajn postojećih, unapređenje korisničkog iskustva na websajtu ili aplikaciji, poboljšanje zadovoljstva i organizacije zaposlenih u okviru kompanije, redizajn enterijera, branding ili rebranding itd.
Design Thinking je primenjiv na svaki izazov ili problem sa kojim se kompanija suočava.
Čak šta više, kada Design Thinking postane vaš način razmišljanja u mogućnosti ste da proces primenite i na lične izazove.
Koje su faze Design Thinking procesa?
Design Thinking proces se može podeliti na četiri faze:
- Discover / Research – Istraživanje i uvid u problem
- Define / Synthesis – Definisanje problema
- Develop / Ideation – Kreiranje ideja i potencijalnih rešenja
- Deliver / Implementation – Isporuka rešenja koja funkcionišu
Četiri faze Design Thinking – a se mogu pojednostaviti i spojiti u dva glavna dela procesa:
- I deo – Rešavati pravi problem (Discover and Define). Šta god da radite, trebalo bi prvo potražiti pravi problem koji ćete rešiti ili pravo pitanje koje ćete postaviti.
- II deo – Kreirati pravo rešenje (Develop and Deliver). Jednom kada pronađete pravo pitanje ili pravi problem koji želite da rešite, želite da se pobrinete da to uradite na pravi način.
Suština celog procesa je u tome što se problemu pristupa otvorenog razmišljanja, počinje se široko, problem se sagledava iz svih aspekata, vrši se detaljno istraživanje, nakon toga sledi faza definisanja, gde se spajaju svi dobijeni podaci i otkriva pravi problem koji će se rešavati.
Nakon toga, kada znamo koji problem rešavamo, nastavljamo opet široko, kreiramo što više potencijalnih ideja za rešavanje problema i kroz testiranje sužavamo rešenja u ona koja su najbolja sa strane uticaja na zadovoljstvo korisnika, tehnoloških mogućnosti i ekonomske isplativosti.
U ovom tekstu neću detaljno opisivati svaku fazu, alate i aktivnosti Design Thinking procesa, o tome ću pisati u nekom od narednih tekstova.
Trenutno je bitno razumeti sam proces i shvatiti suštinu.
I deo – Rešavati pravi problem (Discover and Define)
Velika greška koju kompanije i organizacije čine jeste što u velikom broju slučaja počinju od rešenja, a da pre toga nije utvrđeno šta se zaista rešava i koji je pravi problem.
To često dovodi do pogrešnih odluka ili se gubi prilika da se kreira maksimalno efektno rešenje.
Prvi deo se deli na dve faze:
- Discover / Research – Istraživanje i uvid u problem
- Define / Synthesis – Definisanje problema
U Discover / Research fazi bitno je da se definiše šta je to što se istražuje i onda istražiti sve ono što može da utiče na ispunjenje zadatog cilja, direktno i indirektno.
Potrebno je napraviti plan istraživanja, metoda i načina za prikupljanje podataka koji su relavantni izazovu i zadatku koji treba rešiti.
Ideja je sagledati zadatak iz svih uglova kako bi se utvrdili svi mogući problemi koji sprečavaju ispunjenje zadatka koji rešavamo.
Potrebno je razumeti potrebe ljudi, njihove probleme, utvrditi šta je to što oni žele i čime su nezadovoljni trenutnim solucijama. Ko su treća lica koja mogu da utiču na zadatak. Kakve su tehnološke, političke i ekonomske prepreke.
To podrazumeva detaljne primarne (field) i sekundarne (desk) metode prikupljanja podataka. Detaljnu listu alata za prikupljanje podataka možete pronaći ovde http://www.designkit.org/methods.
Rezultat svega biće ogromna količina različitih podataka.
Nakon detaljnog istraživanja, pristupa se Define / Synthesis fazi.
U ovoj fazi se vrši segmentacija, analiza i grupisanje prethodno prikupljenih podataka, kako bi se jasno ustanovili problemi koji se trebaju rešiti.
Ova faza pomaže timovima da zaista shvate i jasno sagledaju koji su glavni problemi, šta je to što zaista ljudi žele i osećaju, ko sve može da bude prepreka na putu do ispunjenja zadataka.
Do kraja faze definisanja, imaćete jasnu izjavu o problemu koji treba rešiti.
II deo – Kreirati pravo rešenje (Develop and Deliver)
Kada su se jasno definisali glavni problemi, ustanovile realne potrebe ljudi i utvrdile sve prepreke do ispunjenja zadatka, pristupa se razvoju mogućnosti, ideja, potencijalnih rešenja i usaglašavanja oko toga koje rešenje treba izabrati.
Drugi deo se deli na dve faze:
- Develop / Ideation – Kreiranje ideja i potencijalnih rešenja
- Deliver / Implementation – Isporuka rešenja koja funkcionišu
Develop / Ideation je faza u kojoj se ispoljava i dešava kreativnost.
Bitno je naglasiti da u ovoj fazi ne postoji dobra ili loša ideja.
Važno je da timovi dođu do što više različitih ideja u odnosu na problem i zadatak koji se rešava.
Obično se faza brainstorming-a radi pojedinačno u okviru timova, svaki pojedinac za sebe, kako bi svako imao priliku da izrazi svoje mišljenje.
Često se dešava da u timu postoji uticajna osoba koja može uticati na tuđe mišljenje, i samim tim uskratiti potencijalno dobru ideju od osobe koja ne voli da se ističe.
Kasnije se sve ideje grupišu i dele sa celokupnim timom.
Postoji mnogo tehnika za podsticanje kreativnosti tima u ovoj fazi ali o tome u nekom od drugih tekstova, fokusiramo se trenutno na suštinu.
Na kraju ove faze uz pomoć glasanja i sličnih metoda izdvaja se nekoliko ideja koje se detaljnije razradjuju i testiraju kako bi se odabrala ona koja najbolje rešava zadatak ili definisan problem.
Nakon izdvajanja ideja koje mogu biti rešenje za određeni zadatak ili izazov, nastupa faza Deliver / Implementation.
U ovoj fazi vrše se prototype, testiranje i dublja analiza ideja.
Ovaj korak je ključan u postavljanju svakog rešenja na test i isticanju bilo kakvih ograničenja i nedostataka.
Tokom prototype faze, predložena rešenja mogu biti prihvaćena, poboljšana, redizajnirana ili odbačena u zavisnosti od toga kako se ponašaju u prototype formi.
Kada ideje zažive u prototype realnih proizvoda i usluga, nastupa testiranje.
Veoma je bitno naglasiti da je ovo retko kraj Design Thinking procesa, zato što rezultati faze testiranja često vraćaju do prethodnog koraka, pružajući uvid koji vam je potreban da redefinišete originalnu izjavu problema ili da dođete do novih ideja o kojima ranije niste razmišljali.
Design Thinking je fleksibilan i fluidan proces
Design Thinking proces nije linearan, nikada se nećete kretati pravom linijom.
Poželjno je i potrebno preispitati svaku mogućnost, šta je dobro ili loše, šta je to što može da se unapredi ili poboljša, počevši od izjave problema, ideja ili krajnjeg rešenja.
U praksi to znači da ćete se često vraćati na prethodne faze i aktivnosti Design Thinking procesa kako biste došli do najboljeg mogućeg rešenja.
Šta je rezultat Design Thinking procesa ?
Primenom Design Thinking – a kompanije su u stanju da kreiraju inovativne, kreativne i funkcionalne proizvode i usluge, koje su tehnološki moguće, ekonomski isplative i ono najbitnije, urađene prema potrebama ljudi.
Design Thinking radionica 12. oktobra u Beogradu, po programu jedne od najstarijih DT akademija u svetu
Ukoliko želite da naučite metodologiju i proces Design Thinking-a na formalan način, DesignThinkers Akademija Adriatic, u Oktobru organizuje fundamentals trening gde ćete kroz rad na realnom izazovu naučiti da koristite alate Design Thinking-a, kao što su Personas, Customer Journey Mapping, Prototyping, Service Scenario i mnogi drugi.
Na kraju radionice stičete sertifikat priznat u čitavom svetu, kao i sve alate koji su korišćeni na radionici, spremne za implementaciju u okviru vaših timova i kompanija.
Za više informacija o radionici posetite zvanični sajt DesignThinkers Akademije https://www.designthinkersacademy.com/eastern-europe/course-catalogue/design-thinking-fundamentals-course/
U nekom od narednih tekstova više pažnje ću posvetiti pojedinačnim fazama, i konkretnim primenama Design Thinking procesa u raznim delatnostima.
Napišite u komentaru da li ste imali iskustva sa ovim procesom, vaše mišljenje i o čemu biste voleli sledeće da pišem.
Podelite ovaj tekst sa nekim kome će značiti. Delimo znanje da steknemo imanje.
Do sledećeg teksta…
Pročitajte ostale artikle
